Вршачки замак

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА

Вршачка тврђава, подигнута на брегу који се издиже 399 метара изнад нивоа мора, доминира над градом. Изглед овог утврђења, који је приказан и на градском грбу Вршца, могуће је највећим делом реконструисати након археолошких истраживања спроведених крајем прошлог и почетком овог века. Вршачко утврђење или замак малих је димензија (дужине 58 m и ширине у средишњем делу 21 m), издужене основе прилагођене рељефу, која се пружа у правцу исток–запад. Најбоље је очувана троспратна донжон кула, уграђена у средишњи део источног бедема утврђења. Грађена од ломљеног камена, локалног гнајса, правоугаоне је основе, спољних димензија 13 х 11 m, зидова дебелих око 2,5 m, и висине 19,85 m. Саграђена на стратешки изузетно повољном положају, на делу друма који је од Темишвара водио према утврђењима на Дунаву, Харам (Стара Паланка), Дубовац и Ковин и са кулама код Чакова и Шумика чинила је ланац утврда које су представљале предутврђења Темишвару.

Tридесетих година XIII века – потиче и први писани помен средњовековног Вршца, то јест насеља Ердшомљо. Калочки надбискуп Угрин купио је од краља Андрије II град Пожегу у Славонији, дајући му заузврат, поред новца, и посед Ердшомљо (predio de Erdesumulua), који је држао „по наследном праву”, што је својом повељом 11. јануара 1227. године потврдио и папа Хонорије III. Најезда Монгола 1241– 1242. године, довели су до пропадања јужних области Краљевине. Монголска најезда донела је огромна разарања, покоље и глад. Нарочито су били погођени централни делови Угарске, али је доста страдало и Поморишје и неки, претежно равничарски делови данашњег Баната. Након одласка Монгола у пролеће 1242. године, краљ Бела IV (1235–1270) започео је обнову земље. Важан део његових напора на јачању одбрамбеног система краљевине био је почетак масовне изградње камених утврђења широм Угарске, нарочито у пограничним подручјима. У деценијама које су следиле након монголске најезде прво подигнута тврђава у Ердшомљу, а затим и друга утврђења на подручју Крашовске жупаније. Први сачувани податак о вршачком утврђењу потиче из 1323. године, из чега произилази да је на краљевском властелинству Ердшомљо подигнута камена тврђава почетком XIV века, ако не и раније.

Тражећи у северном суседу ослонац против Турака, деспот Стефан Лазаревић (1389–1427) је крајем 1403. или почетком 1404. године, посредством Пипа Спана, постао вазал краља Жигмунда. Ступивши у вазални однос према свом дојучерашњем непријатељу, српски владар је од угарског краља заузврат добио Београд, територију Мачванске бановине јужно од Саве и велики комплекс земљишта у ваљевском крају у северозападној Србији. У лето 1411. године, деспот Стефан је обновио и оснажио своје вазалне односе према угарском краљу Жигмунду, који се заузврат обавезао да ће бранити српског владара и Србију од Османлија. Тада је деспот Стефан добио бројне поседе широм Угарске краљевине, између осталог и тврђаву Бечеј са варошима Бечеј, Бечкерек, Арача и Башаид у Торонталској жупанији. Највероватније у исто време, деспот Стефан је добио и Ершомљо, што се може закључити из чињенице да је већ 1418. године имао поседе у Крашовској жупанији.

 Jедан судски спор вођен 1431. године, показује да је Ершомљо у то време био у поседу Стефановог наследника, деспота Ђурђа Бранковића (1427–1456). Из тог спора око крађе стоке у који су били умешани деспотови кметови сазнајемо и имена заповедника (кастелана) тврђаве Ершомљо и његових заменика. Деспоти и други српски великаши који су држали поседе у Угарској доводили су на њих своје људе: службеници су често били Срби, а и сељаци из Србије прелазили су на ова властелинства. Сећање на то да је Вршац био у поседу деспота Ђурђа Бранковића задржало се међу Србима који су живели у овом граду много дуже од његовог другог имена. Турски путописац Евлија Челебија, иначе непоуздан у историјским предањима, боравећи 1665. године у Вршцу, чуо је да је вршачку тврђаву подигао „један од српских краљева по имену Деспот”. Према локалном предању забележеном у XIХ веку, Срби који су дошли са деспотом Ђурђем, наводно 1425. године, населили су се на брегу над увалом Козлук (североисточно од града). Они су своје ново насеље назвали Вршац због његовог положаја. Поједине вршачке грађанске породице изводиле су своје порекло од тада досељених Срба. У светлу чињенице да је Ершомљо са околином више година припадао српском владару, требало би размишљати о најстаријој прошлости неколико православних манастира на вршачком подручју.

 Мехмед-паша Соколовић је у јесен 1551. године отпочео освајање Баната, придобивши великим делом и тамошње Србе. Соколовић је у другој половини септембра 1551. године релативно лако заузео Бечеј и Бечкерекек, а затим су му се предали Чанад, Липова и многа мања места. Врло је могуће да је и Ершомљо тих дана или нешто касније пао у руке Османлија. Наиме, тешко је поверовати да су Турци тада заобишли Ершомљо, који се налазио између Темишвара с једне, и Београда и Смедерева с друге стране. Освајање вршачког утврђења осигурало би османске комуникације и линије снабдевања, без обзира што је главни правац турског продора ишао другим путем, преко Петроварадина и Титела. Османска офанзива настављена је наредне 1552. године, када је други везир Ахмед-паша 26. јула освојио Темишвар, а затим и друге делове Баната и Поморишја са укупно 21 тврђавом и фортификацијом.

РЕСТАУРАЦИЈА И РЕКОНСТРУКЦИЈА ВРШАЧКОГ ЗАМКА

Мање грађевинске интервенције на утврђењу предузимају се и 1933. године у циљу санирања раније насталих оштећења.

Археолошка истраживања уз бедеме и зидове објекта са циљем да се утврди облик основе и димензије утврђења обављена су 1983. године. У новије време, 1997. године започета су археолошка истраживања на Вршачком утврђењу која су трајала до 2003. године. На основу њих дошло се до нових сазнања о прошлости утврђења начинима градње, доградњи, грађевинским интервенцијама и организацији живота у њему. Откривени су бедеми, полукружна кула, преградни зидови у дворишту, цистерна за воду, трагови дрвеног објекта, пећи и отворена ложишта.

Завод за заштиту споменика културе Панчево 2007. године предузима заштитне конзерваторске радове на Вршачком утврђењу ради санирања постојећег стања.

Свеобухватна реконструкција и рестаурација Вршачког утврђења под надзором Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада започиње 2010. године. Радови на утврђењу завршени су током 2015. године и Вршачки замак је укључен у савремене културне токове.

26300 Вршац
Телефон: +831 13 838 053

ВАЖНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ПОСЕТИОЦЕ

Вршачки замак је отворен за разгледање:

Април – Октобар
Четвртак-Недеља 11.00-18.00

Преко осталих радних дана ради  по принципу најваљене групне посете, која се заказује на следећи број телефона 013/ 838 053

ЦЕНА УЛАЗНИЦЕ

ПОЈЕДИНАЧНЕ ПОСЕТЕ:

Одрасли – 250 дин.
Студенти (унуверзитета у Србији), ученици средњих школа, пензионери –200 динара

ГРУПНЕ ПОСЕТЕ: 200 дин по посетиоцу.
Обилазак једног објекта 200 динара, обилазак два објекта 400 динара, обилазак три објекта 600 динара.

ПРАВО НА БЕСПЛАТАН УЛАЗАК У МУЗЕЈ

Чланови Музејског друштва Србије, чланови ICOM-а, новинари (уз легитимацију), колеге из других музеја, особе са посебним потребама, особе са инвалидитетом и пратилац, деца до 15 година старости, уз пратњу одрасле особе.