Зоран Петровић 1921 – 1996

сеп 1, 2021

Зоран Петровић, академски сликар, рођен је 7. априла 1921. године у селу Сакуле у Банату. Гимназију је завршио у Панчеву. Дипломирао је године 1948. на Академији за ликовне уметности у Београду на одсеку за сликарство. Специјалку у класи Ђорђа Андрејевића Куна завршава 1949. У току студија су му предавали Васа Поморишац, Мило Милуновић и Иван Табаковић. Бавио се сликарством, цртежом, графиком, колажом, скулптуром (на бази ливеног и вареног метала)…

Аутор је чувене Машинобаладе, мапе цртежа и текстова, која је настајала у времену од 1958. до 1966. године.

Од 1975. године почиње да се бави скулптуром на принципу вареног и ливеног гвожђа.

Излагао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству, а 1961. године био је представник Југославије на VI бијеналу у Сао Паолу у Бразилу. Том приликом је добио награду за цртеже Leirner фондације.

Имао је бројне самосталне изложбе у тадашњој Југославији, у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Нишу, Панчеву, као и широм света, у Паризу, Венецији, Лондону…

Добитник је бројних награда у земљи и иностранству.

Његова дела се налазе у музејима, галеријама и приватним колекцијама широм света.

Професорским радом бавио се на Факултету ликовне уметности у Београду од 1949. све до 1986. године, где је предавао цртање и сликање.

Био је члан групе Самостални од 1951. до 1953. и један од оснивача Децембарске групе, где је члан од 1955. до 1960. године. Један је од оснивача Уметничке колоније у Бачкој Тополи и Ечкој. Био је активан у раду колонија у Сенти, Вршцу, Панчеву, Делиблатском песку…

Ликовна уметност није једина област његовог креативног интересовања.

Маг равничарског предела, војвођанског поднебља, оставља запажена књижевна дела. Матица српска му објављује књигу Село Сакуле у Банату 1969., а друго издање 1986. године. Драмска адаптације ове књиге под истим насловом и другим верзијама (Пенџери равнице, Па изволте у Сакуле и Банатске слике и прилике), извођена је позориштима скоро хиљаду пута. Драме Бећарац и Сакуљани, а о капиталу, такође постужу успех код публике. Серију од седам емисија Банатска казивања (монодраме) емитовала је ТВ Београд.

Филм Хитлер из нашег сокака, по сценариу Зорана Петровића, реализовала је филмска кућа Јадран – филм из Загреба. Ово филмско остварење добило је на Пулском фестивалу 1975. године Сребрну арену за режију и главну мушку улогу.

Петровић је био члан Удружења драмских писаца Србије. Добитник је награде града Вршца 1970. године на Стеријином позорју за текст савремене комедије. Од општине Опово године 1987. добије Златну плакету за писану реч о завичају. Његови се текстови налазе у Летопису Матице српске, часопису Књижевност и листу Панчевац.