У Вршцу је у својој деведесетој години преминула Гордана Милетић, магистар музеологије и руководилац Природњачког одељења. Рођена је у Вишеграду 1931. године. Природно-математички факултет је завршила у Београду 1958. године. Магистрирала је 1972. године у Загребу из струке: библиотекарство, документација и информационе знаности, подручје музеологије. У Градском музеју Вршац била је запослена од 1958. до 1992. године. Оставила је неизбрисив траг као један од најуспешнијих директора у историјату нашег музеја, којим је управљала од 1975. до 1992. године када је отишла у пензију.
Природњачка збирка Градског музеја Вршац формирана је у првој деценији XX века. На збирци су повремено радили спољни стручни сарадници, све до њеног доласка у Градски музеј Вршац, када је Природњачко одељење добило свог сталног кустоса и руководиоца. Стручни испит за звање кустоса положила је новембра 1960. године. Успешно је радила на систематском проучавању флоре, фауне и гее на територији читаве Војводине. За време њеног мандата, најстарија зграда у Вршцу „Апотека на степеницама“ званично постаје депаданс Градског музеја. Као цењени и признати еколог, Гордана Милетић је обављала послове који обухватају заштиту природе, а пре свега заштиту екосистема Градског парка у Вршцу, Вршачких планина, старих паркова у оквиру бивших каштела и спомен-шума на територији јужног Баната. Сарађивала је са сродним институцијама као што су: Завод за заштиту природе, Природњачки музеј у Београду, Завод за геолошка истраживања Србије итд. Радила је на прикупљању предмета, научној обради материјала, евиденцији и документацији, смештају и чувању предмета, културно-образовној делатности и раду на заштити споменика природе. Током свог плодоносног радног века, објавила је неколико стручних радова о знаменитостима и лепотама флоре и фауне Вршца, јужног Баната и Војводине, организовала је низ тематских изложби и велики број предавања. Њене изложбе су увек привлачиле пажњу јавности, нарочито школске омладине која јој је увек била највернија публика. Оштро се противила рушењу старог здања код Светосавског трга у центру града, ради изградње паркинга за хотел „Србија“. Својом стручношћу, залагањем и ауторитетом, Гордана Милетић је уложила огроман допринос на унапређењу музејске делатности и подизању еколошке свести у граду. Остала је упамћена као један од малобројних ентузијаста који су сачували наду да није све изгубљено ни у најгорим временима када се распадала не само бивша заједничка држава, него и многе од вредности на којима су дотадашње генерације стасавале.
