Позив на отварање изложбе фотографија „РОМАНОВИ – у сусрет судбини”

апр 11, 2018

Градски музеј Вршац и Епархија банатска позивају Вас на отварање изложбе фотографија „РОМАНОВИ – у сусрет судбини” које ће се одржати у суботу, 14. априла, с почетком у 18.00 часова.

Изложба је реализована у сарадњи са „Лавром Св. Александра Невског” из Санкт Петербурга

Династија Романов

Династија Романов представља једну од најстаријих династија у Русији. Њихова владавина је започела од 1613. године, када је на власт дошао Михајло Романов, а трајала све до 1917. године када је уcлед револуције абдицирао последњи руски цар Никола Романов. Романови су временом поред царске титуле Русије, носили и титуле кнежева Финске као и краљева Пољске.

Најстарији познати предак Романових био је Андреј Кобила који се у изворима појављује још у 14 веку. Нема пуно података о њему, али зна се да је као племић живео на двору московских владара. Његови потомци су прво носили презиме Захарин-Јурев, да би се касније презивали Романов. Први који је носио презиме Романов био је Фјодор Никитич, у част свога деде Романа. Након изумирања Рјуриковичеве династије и насе смене династије Бориса Годунова, земски сабор је Михајла Романова 1613. године једногласно прогласио за цара, чиме отпочиње владавина Романових која ће трајати преко три века. Михајило Романов своју владавину започиње ратовима против Шведске и Пољске. Са женом Евдокијом имао је десеторо деце, од којих је шесторо умрло у детињству. Михајлов син Алексеј наставио је борбу са Пољацима и успео да заузме данашњу Украјину. Од шеснаесторо деце колико је Алексеј имао, наследиће га син Петар који ће због својих заслуга добити придев Велики.

Петар Први Велики (1689–1725) један је од најзанчајнијих владара династије Романов. Уништио је превелику моћ племића, ојачао своју апсолутистичку владавину и увео Русију у Европу. Петар је волео да путује и обишавши многе европске престонице, одлучио је да и у својој заосталој држави уведе европске манире, културу и начин живљења. Наредио је обавезно шишање мушкараца, увео европски начин облачења, и донео кромпире и лале са запада у Русију. Извршио је бројне реформе у војсци, државном апарату, и економији. Ратовао је са Турском и Шведском, а основао је Санкт Петербург као политичко, економско и културно средиште. Такође је основао Војну Школу и Академију науке и уметности. Иако је имао много деце ни једно га није наџивело, услед чега је дошло до смене неколико царица и царева. Године 1762. на власт долази једна од великих личности династије Романов по имену Катарина II Велика (1762–1796). Иако Немица по пореклу, Катарина је учинила за Русију и православље више него било који други владар. Њено најзначајније дело било је припајање територија Крима, данашње Белорусије и једног дела Литваније Русији. Као страствени љубитељ просвећености 18 века, била је прави заштитник науке, културе и уметности. Такође се бавила литерарним радом, а омиљени писац јој је био Волтер. Једино су Катарина II и Петар I у историји ове династије носили придев Велики поред свог имена.

За време њеног унука Александра I Павловича, Русија је успешно ратовала против Француске и поразила их 1812. на свом терену, услед чега су Французи били приморани на повлачење. Александар I (1801–1825) је био један од иницијатора стварања коалиције држава у борби против француског цара. Такође је успео да завлада Финском која ће остати под руском влашћу све до 1917. Умро је под необичним околностима. Кружиле су гласине како се добровољно повукао са престола и наставио да живи у Сибиру.

Његов наследник Никола Први (1821–1855) ће угушити либералне реформе, и подстицати балканске народе на ослобођење од Турака. Александар II (1855–1881) ће 1861. укинути кметство, али гине у атентату, 1881 године. Од укупно пет колико је преживео, овај последњи је био фаталан.

Последњи руски император био је Никола II (1894–1917) . Његова владавина била је испуњена ратовима против Јапана и немирима радника и сељака, због чега је добио надимак Никола Крвави. Убрзо је избио Први светски рат што је додатно оптеретило и овако крхко стање у држави. Године 1917. у Русији власт преузимају бољшевици, цар је морао да абдицира чиме се завршава дуга владавина Романових која је трајала чак 304 године. Последњи руски цар Никола II Романов, његова супруга и петоро деце убијени су у подруму летњиковца у Екатеринбургу, 1918. године. Након смрти Николе II и његове породице, опстале су четири споредне гране династије Романов које воде порекло од потомака цара Николе I (Александровичи, Констатиновичи, Михајловичи и Николајевичи).

Прочитајте још

[dgbc_blog_carousel posts_number=“30″ show_excerpt=“off“ show_categories=“off“ show_author=“off“ show_items_xlarge=“6″ show_items_desktop=“5″ arrow_nav=“on“ equal_height=“on“ image_size=“mid“ arrow_color=“#0d4077″ arrow_background_color=“rgba(255,255,255,0.78)“ arrow_position=“1″ use_meta_icon=“on“ date_on_top=“on“ date_bg_color=“#c7363d“ date_separator_color=“#ffffff“ inner_container_padding=“||||false|false“ content_margin=“1vw||||false|false“ title_margin=“||||false|false“ _builder_version=“4.5.3″ header_level=“h4″ header_text_color=“#0d4077″ header_font_size=“1.2vw“ date_text_color=“#ffffff“ background_color=“#ffffff“ width=“98%“ max_width=“98%“ module_alignment=“center“ custom_margin=“|||3px||“ custom_padding=“0px||||false|false“ header_font_size_tablet=“3vw“ header_font_size_phone=“4vw“ header_font_size_last_edited=“on|desktop“ header_font_size__hover_enabled=“on|desktop“ header_text_color__hover_enabled=“on|hover“ header_text_color__hover=“#c7363d“][/dgbc_blog_carousel]
Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja