Izaberite stranicu

Poziv na otvaranje izložbe fotografija „ROMANOVI – u susret sudbini”

apr 11, 2018

Gradski muzej Vršac i Eparhija banatska pozivaju Vas na otvaranje izložbe fotografija „ROMANOVI – u susret sudbini” koje će se održati u subotu, 14. aprila, s početkom u 18.00 časova.

Izložba je realizovana u saradnji sa „Lavrom Sv. Aleksandra Nevskog” iz Sankt Peterburga

Dinastija Romanov

Dinastija Romanov predstavlja jednu od najstarijih dinastija u Rusiji. Njihova vladavina je započela od 1613. godine, kada je na vlast došao Mihajlo Romanov, a trajala sve do 1917. godine kada je ucled revolucije abdicirao poslednji ruski car Nikola Romanov. Romanovi su vremenom pored carske titule Rusije, nosili i titule kneževa Finske kao i kraljeva Poljske.

Najstariji poznati predak Romanovih bio je Andrej Kobila koji se u izvorima pojavljuje još u 14 veku. Nema puno podataka o njemu, ali zna se da je kao plemić živeo na dvoru moskovskih vladara. Njegovi potomci su prvo nosili prezime Zaharin-Jurev, da bi se kasnije prezivali Romanov. Prvi koji je nosio prezime Romanov bio je Fjodor Nikitič, u čast svoga dede Romana. Nakon izumiranja Rjurikovičeve dinastije i nase smene dinastije Borisa Godunova, zemski sabor je Mihajla Romanova 1613. godine jednoglasno proglasio za cara, čime otpočinje vladavina Romanovih koja će trajati preko tri veka. Mihajilo Romanov svoju vladavinu započinje ratovima protiv Švedske i Poljske. Sa ženom Evdokijom imao je desetoro dece, od kojih je šestoro umrlo u detinjstvu. Mihajlov sin Aleksej nastavio je borbu sa Poljacima i uspeo da zauzme današnju Ukrajinu. Od šesnaestoro dece koliko je Aleksej imao, naslediće ga sin Petar koji će zbog svojih zasluga dobiti pridev Veliki.

Petar Prvi Veliki (1689–1725) jedan je od najzančajnijih vladara dinastije Romanov. Uništio je preveliku moć plemića, ojačao svoju apsolutističku vladavinu i uveo Rusiju u Evropu. Petar je voleo da putuje i obišavši mnoge evropske prestonice, odlučio je da i u svojoj zaostaloj državi uvede evropske manire, kulturu i način življenja. Naredio je obavezno šišanje muškaraca, uveo evropski način oblačenja, i doneo krompire i lale sa zapada u Rusiju. Izvršio je brojne reforme u vojsci, državnom aparatu, i ekonomiji. Ratovao je sa Turskom i Švedskom, a osnovao je Sankt Peterburg kao političko, ekonomsko i kulturno središte. Takođe je osnovao Vojnu Školu i Akademiju nauke i umetnosti. Iako je imao mnogo dece ni jedno ga nije nadživelo, usled čega je došlo do smene nekoliko carica i careva. Godine 1762. na vlast dolazi jedna od velikih ličnosti dinastije Romanov po imenu Katarina II Velika (1762–1796). Iako Nemica po poreklu, Katarina je učinila za Rusiju i pravoslavlje više nego bilo koji drugi vladar. Njeno najznačajnije delo bilo je pripajanje teritorija Krima, današnje Belorusije i jednog dela Litvanije Rusiji. Kao strastveni ljubitelj prosvećenosti 18 veka, bila je pravi zaštitnik nauke, kulture i umetnosti. Takođe se bavila literarnim radom, a omiljeni pisac joj je bio Volter. Jedino su Katarina II i Petar I u istoriji ove dinastije nosili pridev Veliki pored svog imena.

Za vreme njenog unuka Aleksandra I Pavloviča, Rusija je uspešno ratovala protiv Francuske i porazila ih 1812. na svom terenu, usled čega su Francuzi bili primorani na povlačenje. Aleksandar I (1801–1825) je bio jedan od inicijatora stvaranja koalicije država u borbi protiv francuskog cara. Takođe je uspeo da zavlada Finskom koja će ostati pod ruskom vlašću sve do 1917. Umro je pod neobičnim okolnostima. Kružile su glasine kako se dobrovoljno povukao sa prestola i nastavio da živi u Sibiru.

Njegov naslednik Nikola Prvi (1821–1855) će ugušiti liberalne reforme, i podsticati balkanske narode na oslobođenje od Turaka. Aleksandar II (1855–1881) će 1861. ukinuti kmetstvo, ali gine u atentatu, 1881 godine. Od ukupno pet koliko je preživeo, ovaj poslednji je bio fatalan.

Poslednji ruski imperator bio je Nikola II (1894–1917) . Njegova vladavina bila je ispunjena ratovima protiv Japana i nemirima radnika i seljaka, zbog čega je dobio nadimak Nikola Krvavi. Ubrzo je izbio Prvi svetski rat što je dodatno opteretilo i ovako krhko stanje u državi. Godine 1917. u Rusiji vlast preuzimaju boljševici, car je morao da abdicira čime se završava duga vladavina Romanovih koja je trajala čak 304 godine. Poslednji ruski car Nikola II Romanov, njegova supruga i petoro dece ubijeni su u podrumu letnjikovca u Ekaterinburgu, 1918. godine. Nakon smrti Nikole II i njegove porodice, opstale su četiri sporedne grane dinastije Romanov koje vode poreklo od potomaka cara Nikole I (Aleksandroviči, Konstatinoviči, Mihajloviči i Nikolajeviči).

Pročitajte još

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja