У Градској музеју снимани су кадрови за документарни прилог о Феликсу Милекеру, првом кустосу и директору музеја, који ће премијерно бити приказан, наредне, 2022. године, када ће се уједно обележити и 80. година од његове смрти.
Градски музеј Вршац у 2022. години обележиће 140 година музејске активности на простору југоисточног Баната, као и 80 година од смрти Феликса Милекера (1858–1942), првог и дугогодишњег кустоса ове угледне културне установе.
Градски музеј и Градска библиотека у Вршцу у нераскидивој су вези са особом Феликса Милекера. Да није било њега- Вршац, – или не би имао једну од поменутих институција- или ако би их имао, не би оне биле оно што су данас.
Феликс Милекер је рођен 14. јануара 1858. године у Вршцу, у тадашњој Српској Војводини и Тамишком Банату.Био је веома пријемчив од малена за изучавање археологије и историје, те је после завршетка основне и грађанске школе у Вршцу и Учитељске у Сегедину, постао наставник у Белој Цркви (1878). Овде се упознао са колекционаром Леонардом Бемом који је пресудно утицао на њега, упућујући га на проучавање прошлости Баната.У Белој Цркви је до 1883. године, када прелази у Вршац за учитеља. Милекер је у правом смислу речи оснивач Градског музеја у Вршцу (1882). Године 1885. поверено му је вођење Библиотеке, a 1894. постaвљен је зa кустосa Грaдског музејa у Вршцу. Године 1899. позвaн је у Будимпешту нa течaј зa руководиоце музејa, првенствено зa рaд у aрхеолошким збиркaмa.
Истрајност у раду, дисциплинован живот, уредност, јака воља, љубав ка науци и позиву, врлине су које нам се откривају у личности Феликса Милекера. Он је сa пуно трудa употпуњaвaо своје знaње,a студијским путовaњимa и честом кореспонденцијом сa многим истaкнутим нaучницимa, изгрaдио је своју личност у знaчaјног истрaживaчa. Неуморaн, вишеструко зaинтересовaн у својим проучaвaњимa Бaнaтa, кaо свог зaвичaјa, сa преко 200 објaвљених рaдовa, зaслужио је трaјно признaње. Милекерови радови из археологије подигли су углед нашој држави, историјски радови овога човека расветлили су многа научна спорна питања. Био је активан члан најпознатијих археолошких и антрополошких друштава Угарске и Немачке, а за свој рад добио је бројна научна, односно друштвена признања српских, немачких и угарских институција. Тако, на пример, године 1923. одликован је Орденом Светог Саве IV степена у Београду. Нешто касније, (1934). одликован је од стране Немачке академије у Минхену „Сребрним одличјем”.
Милекер је важио за толерантног, мирољубивог и надасве љубазног и предусретљивог човека. У Вршцу је био познат као Тата (Папа) Милекер, кога су подједнако волели и поштовали Срби, Немци, Мађари и припадници других народности. За Милекера се говорило да га политика, у ужем смислу речи, није никада интересовала. Његов најбољи биограф A. Scherer каже да су га познавали као „аполитичног човека” (unpolitische Mensch) који је просто зрачио толеранцијом и разумевањем потреба суграђана и предности заједничког живљења различитих народа у југоисточној Панонији
