Дана 12. маја 2021. године преминуо је велики југословенски, српски и вршачки академски уметник мр Звонимир Сантрач. Пензионисан је као директор Градског музеја Вршац, на чијем челу је био од 2016. до 2021. године. Музеј је унапредио знатним бројем изложби, посебно уметничких, које су по свом квалитету и значају још једном потврдиле да делатност наше установе културе одавно превазилази границе града Вршца. Од важнијих активности посебно се истичу оснивање и рад Међународног бијенала – графичке радионице у част Роберта Хамерштила (2018, 2020) и изложба слика и цртежа Корнелија Бабе, румунског уметника, из фонда Националног музеја уметности из Букурешта (2019-2020).
Као уметник специфично ангажованог израза, заузео је своје заслужено место на пољу визуелне уметности ширег региона. Његови изузетно познати радови – Балкански воз судбине, варијанте Зида, те Маршалов шињел својеврстан су храбар и тачан коментар на актуелне догађаје друштвене стварности.
У вајарском опусу меморијалних споменика, у Вршцу је оставио скулптуре Боре Костића, Ђорђа Арсенијевића Емануела, руског генерала пореклом из Вршца, бисту Јаше Томића…
Кроз педагошки рад је припремао вршачке ученике, будуће студенте, за полагање пријемног испита на ликовним академијама.
Мр Звонимир Сантрач је рођен 1952. године у Панчеву. Године 1977. је дипломирао на Академији ликовних умјетности у Загребу. Специјализацију завршио у магистарској радионици Крсте Хегедушића (1979), а у периоду 1986-1987. је студијски боравио на специјализацији на Колумбија универзитету у Њујорку. Од 1985. године живи и ради у Вршцу.
Најважније самосталне изложбе: Загреб, Галерија Нова (1980); Београд, Музеј савремене уметности (1981); Загреб, Галерија Нова (1982); Вршац, Жељезничка станица, Балкански воз судбине (1996); Нови Сад, Жељезничка станица, Балкански воз суздбине и Београд, Жељезничка станица, Балкански воз судбине (1986); Решица (Румунија), Музеј Баната (2000); Гудурица, Музеј Роберта Хамерштила (2011); Вршац, Галерија Културног центра (2011).
Награде: Ријека, Бијенале младих, Откупна награда (1978); Загреб, Ликовна награда ИНЕ (1979); Загреб, Награда Седам секретара СКОЈ-а (1980); Београд, Наградна стипендија Фонда Моша Пијаде (1981); Зрењанин, Награда Галерије савремене уметности (1987); Чачак, Награда 20. Меморијала Надежде Петровић (1989); Панчево, Награда 39. Октобарског салона; Нови Сад, Награда Златно око на Интернационалној изложби скица и пројеката (1998); Београд, Награда 40. Октобарског салона (1999); Чачак, Награда 21. Меморијала Надежде Петровић (1999), Нови Сад, Награда Сава Шумановић (2012), Повеља Града Вршца (2016).
Један је од оснивача и учесника колоније Трагом Паје Јовановића.
Дела мр Звонимира Сантрача се данас налазе у бројним музејима, галеријама и приватним колекцијама.
