Gradski muzej Vršac, 22. januar – 13. mart 2022.
U subotu 22. januara u Gradskom muzeju u Vršcu otvorena je izložba „Sjaj ruskih slikara“ iz Zbirke Vladimira Pešića. Zbog velikog interesovanja javnosti Gradski muzej Vršac produžio je trajanje izložbe do 13. marta 2022. godine. Brojne kolektivne i pojedinačne posete, vesti i reportaže u rubrikama za kulturu i centralnim informativnim emisijama najznačajnijih srpskih medija, ukazuju kako na vrednost izloženih slika tako i na kvalitet koncepta izložbe.
Na izložbi „Sjaj ruskih slikara“ prvi put su srpskoj javnosti predstavljena dela iz privatne kolekcije Vladimira Pešića ruskih umetnika koji su većinom stvarali na teritoriji Srbije između dva svetska rata.
Zbirka Vladimira Pešića je brižljivo i dugo stvarana, neprestano se dopunjuje, a deo ove zbirke koji se izlaže u Vršcu donosi, između ostalih, dela Stepana Fjodoroviča Kolesnikova, i njegov zagonetni portret princeze Mafalde Savojske; potom 4 slike Nikolaja Dmitrijeviča Kuznjecova, umetnika koji je jedno vreme živeo i stvarao u Vršcu i o kome je najlepše reči izgovorio i čuveni Ilja Rjepin; zatim delo „Bogatir Dobrinja Nikitič“ Konstantina Konstatinoviča Kuznjecova s Pismom zahvalnosti Olgi, Nikoli i Bebi Tabaković koje je potpisao ruski general konjice Nikolaj Nikolajevič Baratov. Srpski ljubitelji umetnosti mogu da uživaju u delu „Rudari“ Haritonova Nikolaja Vasiljeviča, potom u delima Majkovskog Ipolita Daniloviča, „Ruskoj trojci“ Petra Petroviča Sokolova, pejzažima Aleksandra Ivanoviča Lažečnikova, Vladimira Pavloviča Zelinskog i Nikolaja Krivošejna.
Izložbu „Sjaj ruskih slikara“ zaokružuju ikone koje su ruski umetnici radili krajem HIH i početkom HH veka.
Poseban deo izložbe posvećen je Branislavu Maksimoviću, dedi po majci Vladimira Pešića, Vrščaninu, koji je sa svojom braćom tridesetih godina prošlog veka osnovao Univerzitetski kvartet „Braća Maksimović“. Ovaj kvartet je značajne uspehe postigao i van granica tadašnje Jugoslavije, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su 1936. godine snimili desetak ploča. Portret Branislava Maksimovića, koji je takođe deo izložbe, uradio je Igor Vasiljev, sin ruskih emigranata, veliki umetnik nesrećne sudbine.
Brojnim posetiocima i gostima na otvaranju izložbe najpre se obratila gospođa Ivana Ranimirov, v. d. direktora Gradskog muzeja u Vršcu, koja je istakla da izložba „Sjaj ruskih slikara“, osim velike umetničke vrednosti koju donosi, budi duboka osećanja i podseća nas na duboke istorijske veze srpskog i ruskog naroda: „Prvi svetski rat, turbulentna dešavanja u carskoj Rusiji, Oktobarska revolucija, pokrenula je više od dva miliona ljudi. Reka cveta ruskog društva i inteligencije slila se u Srbiju. Taj nemerljiv ljudski potencijal imaće veliki uticaj u kraljevini i doprineće razvoju Srbije na polju nauke, kulture i svakako umetnosti. U Srbiji se osniva Društvo ruskih inženjera i Društvo ruskih arhitekata, Aleksandar Ignjatovski jedan je od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu, jedan od mnogih je i Georgije Ostrogorski, koji je osnovao Katedru za vizantologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.“ Gospođa Ranimirov posebno se osvrnula na Nikolaja Dmitrijeviča Kuznjecova koji se 1920. godine nastanjuje u Vršcu, gde se posvećuje svom umetničkom i prosvetnom radu: „Bavio se i humanitarnim radom, pomagao je ruskim emigrantima tako što je priređivao prodajne izložbe. Godine 1923. izlagao je u Vršcu, a 1928. u Beogradu. Na zadnjim koricama kataloga videćete sliku „Vršac pijaca“ iz 1926. godine, rad Kuznjecova iz kolekcije gospodina Pešića, koja najavljuje zajedničku izložbu gospodina Vladimira Pešića i Gradskog muzeja Vršac, na 100-godišnjicu izložbe koju je u ovom gradu imao Kuznjecov. Izložba koju danas otvaramo i izložba koju ćemo otvoriti jeste put da se ponosno osvrnemo na naše pretke i naše duboko ukorenjene, neraskidive veze Srbije i Rusije“, zaključila je Ivana Ranimirov, najavljujući buduću saradnju s kolekcionarom Vladimirom Pešićem.
O umetničkoj vrednosti izložbe govorio je istoričar umetnosti Nikola Kusovac, muzejski savetnik u penziji, koji je naglasio da Vladimir Pešić, čovek koji voli umetnost, radi posao koji bi trebalo da radi država zarad dobrih odnosa Srba i Rusa: „Rusi su između dva rata toliko pomogli Srbiji, koja je mnogo stradala u Prvom svetskom ratu. Rusi su preuzeli sve što je nama bilo važno, od medicine, pozorišta, kulture i arhitekture. Na ovoj izložbi, između ostalog, govorimo o bliskosti i isprepletanosti dva naroda u istoriji i kulturi.“ Nikola Kusovac je takođe skrenuo pažnju na dela Nikolaja Dmitrijeviča Kuznjecova, koji je živeo i stvarao u Vršcu, i posebno istakao vrednost dela „Proleće. Princeza Mafalda Savojska“ Stepana Fjodoroviča Kolesnikova, zagonetni portret velike umetničke vrednosti koji zauzima centralno mesto na izložbi „Sjaj ruskih slikara“: „Ovim važnim umetnicima i zbirkom Vladimira Pešića trebalo bi da se bave naši muzeji“, naglasio je Nikola Kusovac i podelio s posetiocima i jednu ličnu, emotivnu notu: „Ova izložba meni posebno znači, jer sam preživeo zahvaljujući ruskom lekaru emigrantu Vladimiru Petroviču Gerasimovu, čovekoljupcu, koji je lečio decu besplatno.“
Izložbu je zvanično otvorio Miroslav Lepir, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, koji je naglasio značaj delatnosti Gradskog muzeja za grad Vršac, napore koje gradska vlada ulaže u razvoj kulture, umetnosti i obrazovanja, ističući da će ovakvi projekti uvek nailaziti na podršku.
U umetničkom delu programa učestvovali su crkveni hor Svetonikolajevske crkve koji vodi dirigent Olga Šinković, male vršačke balerine iz studija za savremenu igru i prof. dr Uroš Dojčinović, koji je svoju virtuoznost na gitari prikazao izvodeći splet ruskih pesama.
U prepunoj sali Gradskog muzeja u Vršcu među gostima su bili i predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Republici Srbiji: Aleksandar Konanihin, prvi savetnik i ataše za kulturu u Ambasadi Ruske Federacije u Republici Srbiji, Igor Kiselev, prvi sekretar u Ambasadi Ruske Federacije u Republici Srbiji, kao i Jevgenij Baranov, direktor Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu.
„Moram da kažem da je za poslednje 4 godine ovo najstručnije pripremljena izložba od svih koje sam video u Srbiji. Neverovatan nivo! I u principu, za ovu izložbu je mesto i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i tako dalje. Da je ova izložba predstavljena u Moskvi, verujem da bi i tamošnja publika bila zadovoljna“, istakao je Aleksandar Konanihin, prvi savetnik i ataše za kulturu u Ambasadi Ruske Federacije u Republici Srbiji.
„Vidim sjajne slike, koje nikada u životu nisam video. Ovo je za mene prilika da vidim dela ruskih slikara koja u Moskvi nikada nisam video“, naveo je direktor Ruskog doma Jevgenij Baranov.
Autor izložbe, kolekcionar Vladimir Pešić naglasio je da je izložbu dugo i brižljivo pripremao i da nije slučajno odabrao Vršac kao mesto na kome će javnosti predstaviti deo svoje zbirke. Za Vršac ga vežu porodični koreni, jer je njegova majka Ivana rođena u vršačkoj porodici Maksimović. Njegov deda Branislav Maksimović krenuo je sa svojom braćom iz ovog grada da srpskom pesmom osvaja Evropu i Sjedinjene Američke Države. „Umetnost hrani dušu. I kao što su mnogi stvorili velike lične biblioteke, kolekcije filmova ili muzičkih dela, tako sam i ja decenijama formirao zbirku slika i umetničkih predmeta koji me nadahnjuju i oplemenjuju. Radost koju osećam svakodnevno u susretu s umetničkim delima koja se nalaze u mojoj zbirci želeo sam da podelim i s drugima, što je rezultiralo ovom izložbom u Vršcu.“
U okviru svoje pedagoške delatnosti Gradski muzej Vršac organizuje dečje radionice, u koje se Vladimir Pešić uključio s velikim zadovoljstvom i entuzijazmom, nastojeći da kroz sopstvena iskustva približi najmlađima značaj koji umetnost ima u duhovnom razvoju i pojedinca i društva. „Trudimo se da deci približimo univerzalne vrednosti koje umetnička dela bude u čoveku. Iskreno verujem da će na ovim radionicama, dok posmatraju neki pejzaž ili portret, ili kroz razgovor o nekom delu, razviti ljubav prema umetnosti i da će to biti iskra koja će ih u budućnosti trajno vezati za nematerijalnu stranu života koju umetnost donosi. Biću veoma srećan ako uspem da im dočaram makar deo plemenitosti koji je umetnost unela u moj život. Naročito zadovoljstvo predstavlja trenutak kada dečica izvedu program koji su pripremili za tu priliku, jer njihovu razdraganost i osmeh ne može ništa zameniti“, naglašava Vladimir Pešić.
Zbirka Vladimira Pešića sadrži slike, u prvom redu, ruskih i srpskih umetnika, kao i dela umetnika iz drugih zemalja, potom dela primenjene umetnosti, ikone i jedinstvene antikvarne predmete od slonovače.
Vladimirova ljubav prema umetnosti začela se u porodici. Vladimir je kao dete došao u Moskvu, gde je uz oca Dušana Pešića, vrhunskog novinara i čuvenog dopisnika lista „Politika“, upoznavao sovjetske umetnike i obilazio čuvene muzeje. U Moskvi je živeo od 1983. do 1997. godine, gde je završio srednju školu i fakultet stranih jezika.
Porodični zbirku počeli su da stvaraju Vladimirovi preci još početkom HH veka.
Prelomni trenutak za formiranje i značajno proširivanje porodične zbirke desio se u vreme Gorbačovljeve perestrojke, kada je u Moskvi 1988. održana prva aukcija slika čuvene kuće „Sotbis“. Taj događaj je još više zainteresovao Vladimira Pešića za umetnička dela. Svoju prvu sliku Vladimir je kupio 1989. u jednom moskovskom komisionu. I kasnije, kada je 1990. u Londonu posetio aukciju ruskih slika koju je organizovao „Sotbis“, sa velikom strašću i ljubavlju je počeo da traži i kupuje vredne slike poznatih ruskih umetnika. Osim slika, počeo je da skuplja i ikone i unikatne starinske predmete.
Tokom proteklih godina Vladimir Pešić postao je međunarodno priznat kolekcionar. Član je Međunarodne konfederacije kolekcionara, antikvara i art dilera u Rusiji i Zajednici nezavisnih država (MKKAAD), Međunarodne konfederacije trgovaca antikvitetima i umetničkim delima koja se bavi konzervacijom, zaštitom i promocijom antikviteta i umetničkih dela (CINOA) i Društva antikvara Srbije (DAS).
Zahvaljujući dugogodišnjem životu i radu u Moskvi, Vladimir Pešić je uspostavio odlične poslovne i prijateljske veze sa ekspertima koji su sposobni da ocene šta je stvarno original, a šta vešto napravljen falsifikat. Njegov autoritet među ruskim ljubiteljima slikarstva svakako doprinosi i ugledu srpskih kolekcionara izvan granica Srbije.
Ljubitelji umetnosti i vrednih slika veruju u odabir i stručnost Vladimira Pešića i dobro poznaju njegovu zbirku i rad.
Umetnička dela iz zbirke Vladimira Pešića izlagana su na mnogim izložbama, kao i na više uglednih antikvarnih salona u Moskvi. Poslednji put deo njegove zbirke prikazan je na elitnom 46. Ruskom sajmu antikviteta. O vrednosti zbirke Vladimira Pešića svedoči i činjenica da su slike iz ove zbirke organizatori izložili u prestižnom delu „Gostinog dvora“, elitnog izložbenog prostora u neposrednoj blizini Crvenog trga u Moskvi.
Vladimir Pešić učestvovao je i kao svestrana podrška u izdavanju kataloga, monografija i knjiga iz oblasti likovne umetnosti, pružao je finansijsku podršku muzejima, pa je tako za pomoć prilikom pripreme izložbe i kataloga umetnika Vasilija Tima dobio zvanje „Prijatelj Letonskog nacionalnog muzeja umetnosti“.
Cilj i moto u radu Vladimira Pešića jeste sačuvati umetnost kao kulturno nasleđe i doneti je do gledalaca i budućih pokolenja. Sa njegovom zbirkom se možete podrobno upoznati na sajtu www. russianartcollection.com.
Ubrzo posle otvaranja izložbe, dogovoreno je da izložba „Sjaj ruskih slikara“ bude postavljena u Ruskom domu u Beogradu od 12. maja 2022. godine.
