Konzervacija
Narodni muzej u Vršcu osniva oko 1949. godine konzervatorski atelje sa preparatorskom radionicom. U konzervatorsko-restauratorskom ateljeu tada radi slikar Karlo Napravnik, kustos Umetničkog odeljenja. Napravnik je pohađao kurs konzervacije i restauracije u Zagrebu, tako da je imao potrebno zvanje za obavljanje poslova na zaštiti slika.
Od osnivanja Muzeja u Vršcu do kraja četrdesetih godina konzervacija, restauracija i preparacija obavljale su se angažovanjem stručnjaka, spoljnih saradnika. Eksponati Prirodnjačke zbirke koji su izloženi i deponovani u Muzeju, preparirani su od 1904. do 1913. godine i danas su u dobrom stanju.
Posle Karla Napravnika u konzervatorskoj i stolarskoj radionici obavljali su se poslovi na zaštiti i restauraciji arheološkog materijala (keramika i metal) i predmeta iz Etnološkog i Istorijskog odeljenja. Ostali materijali su se slali u radionice opremljene za specifične intervencije konzerviranja i restauriranja (tekstil, hartija, staklo…).
U svojstvu konzervatora – prepararora u mu zejskoj radionici su poslove obavljali priučeni radnici tehničke službe koji su voleli rad na konzervaciji muzejskog i terenskog materijala. U tu svrhu Muzej je organizovao kurseve u svojoj radionici a neke radnike je slao na seminare i obuku u radionice sličnog ili istog karaktera radi stalnog usavršavanja ili razmene iskustava.
U konzervatorskoj praksi jako je važno korišćenje proverenih tehnoloških postupaka, tako da saradnja sa srodnim službama treba biti uvek omogućena.
Od nedavno Narodni muzej u Vršcu zapošljava kvalifikovanog slikara – konzervatora za čim je postojala dugogodišnja potreba.
Izuzetno bogata i po materijalima koje čuva i sakuplja raznovrsna zbirka Muzeja zahteva proširivanje kvalifikacija i stalno usavršavanje konzervatora – restauratora.
Ostali zadaci ovog odeljenja su stalna kontrola stanja, sme š taja i klime u kojima se nalaze predmeti, određivanje prioritetnih radova, izrada konzervatorsko – restauratorskih programa i vo đenje propratne dokumentacije i foto dokumentacije.
Konzervacija i restauracija zahtevaju saradnju raznih struka, posebno u muzejima heterogenog tipa radi obavljanja prethodnih ispitivanja i fizičko-hemijske analize materijala koji se uzima u rad.
Za vođenje propisane dokumentacije još uvek nije uspostavljen integralni računarski program koji bi uključio muzejskle ustanove i službu zaštite, tako da se dokumentacija i dalje vodi po odgovarajućim konzervatorskim kartonima.
Sadašnja radionica, može se reći u osnivanju, susreće se sa problemom prenošenja iskustva konzervatora koji su odavno napustili Muzej. Znanja prethodnih, priučenih konzervatora nisu zanemarljiva i mogu se naći u beleškama sa seminara i dnevnicima konzervacije kao i u konzervatorskoj dokumentaciji.
Konzervatorske metode i postupci su kod nas uglavnom tradicionalni, tako da je usavršavanje i nabavka savremenih sredstava stalno potrebna. Radionica je sada opremljena mikroskopom, UV svetlom, aparatom za destilaciju vode, komorom i aparatom za elektrolizu,skromnom hemijskom laboratorijom i priručnom stolarskom radionicom. Za potrebe slikarskog konzervatorsko – restauratorskog odeljenja trebalo bi nabaviti manji vakum sto i kadu za potapanje ikona na dasci u toplu vosko-smolastu masu.
Do sada je uz pomoć zatečenih sredstava za rad započet konzervatorski postupak na delima Umetničkog odeljenja i unapređen je smeštaj predmeta u depoima. U nastupajućem periodu priprema se obuka radi proširivanja delatnosti u Konzervatorskom odeljenju Gradskog muzeja u Vršcu.
