Локалитет Кремењак у Потпорњу

окт 1, 2015

Трговачки центар из млађег каменог доба

У селу Потпорањ, недалеко од Вршца, већ неколико година Градски музеј Вршац врши археолошка истраживања једног од највећих насеља из периода млађег каменог доба. Изузетно обиље налаза, а нарочито неких драгоцених сировина, сврставају то налазиште у једно од најзначајнијих насеобина тзв. Винчанске културе.

Подручје Вршца и околних територија налазило се на раскрсници важних путева који су кренули да се успостављављају у неолиту, када је потреба за специфичним производима и ретким сировинама условила да се направе везе са далеким подручјима, каже руководилац радова мр Ивана Пантовић, виши кустос Градског музеја Вршац. Један од скупоцених материјала тог периода био је опсидијан (вулканско стакло), који се због своје изузетне чврстине и оштрине користио у изради различитих сечива. Ивана Пантовић истиче да је управо на локалитету Кремењак у Потпорњу пронађена највећа количина ове вредне сировине на територији винчанске културе, а утврђено је да потиче са словачких Карпата. С обзиром да је винчанска култура заузимала велико пространство (обухватала је територију данашње Србије и пограничне делове околних земаља), обиље опсидијана, као вредне сировине,указује да је насеље у Потпорњу било врло значајно трговинско насеље – наглашава виши кустос И. Пантовић.

У разговору са Иваном открили смо да најстарије насеље на том локалитету потиче из 5.200 година пре нове ере, како је то утврђено прецизним анализама одређивања старости. Ради се о почетним фазама Винчанске културе. Према прелиминарним истраживањима насеље је обухватало око 100 хектара што га сврстава међу најпространија насеља млађег неолита у Европи. Куће су биле надземне од плетера и набоја, попут многих кућа које и дан данас можемо видети у војвођанским селима. Од XИX века, када је Феликс Милекер започео истраживање локалитета у Потпорњу, сакупљено је на хиљаде и хиљаде предмета од керамике, кости и камена, који су били део свакодневног живота људи тзв. винчанске културе.

Да се ради о археолошком налазишту од посебног значаја сведочи и податак да је на конкретном пројекту релизована и сарадња са Унивезитетским колеџом у Лондону (Университy Цоллеге Лондон), којим руководи др Марк Вандер Линден (Марц Вандер Линден). У склопу универзитетског пројекта под називом “ЕУРОФАРМ”, који се бави испитивањем периода млађег каменог доба на подручју Балкана, од 2014. године проучавају се биљни и животињски налази са нашег локалитета Кремењак. Анализе биљних остатака ради Анне де Вареиллес (Ен де Варел), док анализе животињских костију ради Јане Санфорд Гаастра (Џејн Сенфорд Гастра). Тако је утврђено да су мештани винчанског насеља користили сочиво, које је иначе прва култивисана и гајена махунарка, а анализе животињских остатака показале су да су гајене све врсте домаћих животиња као и данас, док се истовремено потврдило и присуство дивљих коња. Да ли су их користили у ишрани или евентуално за рад, наука још није успела да одгонетне.

“У финансирању овог вишегодишњег пројекта учествују Републичко министарство за културу и Општина Вршац. Захваљујући улагањима републике и општине имамо прилику да обогатимо збирку Градског музеја новим културним добрима и проширимо наша знања о винчанској култури и овом веома значајном насељу. Наглашавамо и да је изузетно добра сарадња са локалном заједницом у Потпорњу много допринела да се целокупно истраживање неометано спроведе”, за Вршачку кулу каже археолог Ивана Пантовић.

Након окончања теренских радова и обављања свих анализа Градски музеј Вршац ће припремити изложбу и публикацију посвећену овом за нашу историју и културу важном налазишту.

Прочитајте још

[dgbc_blog_carousel posts_number=“30″ show_excerpt=“off“ show_categories=“off“ show_author=“off“ show_items_xlarge=“6″ show_items_desktop=“5″ arrow_nav=“on“ equal_height=“on“ image_size=“mid“ arrow_color=“#0d4077″ arrow_background_color=“rgba(255,255,255,0.78)“ arrow_position=“1″ use_meta_icon=“on“ date_on_top=“on“ date_bg_color=“#c7363d“ date_separator_color=“#ffffff“ inner_container_padding=“||||false|false“ content_margin=“1vw||||false|false“ title_margin=“||||false|false“ _builder_version=“4.5.3″ header_level=“h4″ header_text_color=“#0d4077″ header_font_size=“1.2vw“ date_text_color=“#ffffff“ background_color=“#ffffff“ width=“98%“ max_width=“98%“ module_alignment=“center“ custom_margin=“|||3px||“ custom_padding=“0px||||false|false“ header_font_size_tablet=“3vw“ header_font_size_phone=“4vw“ header_font_size_last_edited=“on|desktop“ header_font_size__hover_enabled=“on|desktop“ header_text_color__hover_enabled=“on|hover“ header_text_color__hover=“#c7363d“][/dgbc_blog_carousel]
Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja