Сахрана Феликса Милекерса, који је преминуо у недељу 26. априла, 1942. године, обављена је следећег дана у 18 часова. Око сат времена пре тога, испред зграде музеја, одакле је покојник одведен на последње почивалиште, окупила се огромна маса народа
Током дана, хиљаде наших суграђана је прошло поред нашег заслуженог завичајног историчара да га последњи пут сретну у тихом поштовању, да му захвале и поздраве га.
Највиши представници војних и цивилних власти, делегације различитих огранака локалних група, делегације наставног особља и ученика из различитих школа и на крају представници од неколико удружења могли су се видети код мртвачевог одра, сви су дошли да му одају последњу почаст и да му упуте своје последње поздраве.
Када је погребна поворка почела да се креће неколико минута после 18 часова, гомила од неколико хиљада људи ходала је иза ковчега Феликса Милекера како би пружила последњу пратњу трагачу за домом који се вратио људима његових предака.
Тако нас је Феликс Милекер напустио, од својих пријатеља и сународника, из свог банатског завичаја, који је као трагач и проналазач деценијама истраживао и познавао као нико други, који му је постао најдражи посед.
Шта човек као колекционар и истраживач може да извуче ни из чега, шта може постићи преданошћу и жртвом за такву ствар, то нам је показао Феликс Милекер из Баната.
Његов ум, који је до последњег часа био свеж, добијао је подстицаје и ништа му није било природније од покретања старих омиљених мисли или изградње нових планова.
У историји нашег града било је само неколико људи које је срећа благословила са тако дугим животом, богатим стваралаштвом и делима.
Тако дуг живот са таквом посвећеношћу свом послу био је сасвим довољан за оно што нам је дао као учитељ, колекционар, истраживач и писац.
Његови преци дошли су у Банат 1738. године, а Феликс Милекер рођен је у Вршцу 1858. године, 120 година касније. Грађанску школу похађао је у родном граду, а учитељску школу у Сегедину.
Са 20 година дошао је у Белу Цркву као учитељ, а затим са 25 година позвао га је вршачки школски Савет у родни град и он се радо одазвао. Скоро пола века, као наставник, увек је настојао да се придржава најсавременијих концепата. Своје часове улепшавао је бајкама, народним песмама, играма и екскурзијама.
Поред посвећености школи, од своје 20. године био је активан као истраживач, а преосталих 65 година живота до смрти провео је истражујући локалну историју Баната. Његова посебна уметност приповедања, коју је стекао углавном током своје наставничке каријере, остала је несмањена током целог живота. И у свом научном раду, као педагог, настојао је да млађима пружи пример марљивог рада, јер се, како је рекао, мора показати шта се може постићи и са скромним почецима ако се држи рада.
Аутор је завичајних историја свих градова у нашем Банату и многих сеоских заједница. За своје прво велико дело, Феликс Милекер је почео да прикупља информације за историју свог родног града Вршца као студент на педагошкој школи у Сегедину. Град је ово двотомно дело објавио 1886. године под насловом „Повесница слободне краљеве вароши Вршца“ на немачком, мађарском и српском језику.
Касније је постао истраживач праисторије и истраживач антике и средњег века у Банату. После Првог светског рата скоро у потпуности се посветио локалној историји немачке културе у Банату. Укупан број његових независних публикација, које су публиковане углавном на немачком, а затим на мађарском и српском језику, износи преко сто двадесет.
Као истраживач праисторије, стекао је значајну репутацију и увек је имао везе са истакнутим личностима у овој области.
Али његов понос су биле Градска библиотека и Градски музеј,
Градска библиотека, коју је својевремено преузео са само 750 томова, годинама се повећала на око 60.000 дела.
Године 1894. постављен је за кустоса у новооснованом музеју и ту функцију обављао до своје смрти, пуних 48. година. Током година, проширио је ову у почетку скромну збирку у један од најбогатијих и најважнијих музеја на југоистоку. Посетиоцима је приказано више од 135.000 налаза из свих времена праисторије, антике, средњег века и модерног Баната, чији је број из године у годину растао. Праисторијска збирка музеја се сматра призором, који ужива добру репутацију међу страним стручњацима и популарна је код посетилаца.
У својој радној соби у згради музеја и библиотеке града Вршца, где је провео остатак свог живота и седео за својим столом сваког дана од јутра до мрака и даље писао, међу својим књигама, своје бројне белешке и не још довршених рукописа, тамо у својој радионици, која је била и његова дневна соба
Феликс Милекер је заправо самоук, али је својим марљивим учењем, својим студијским путовањима у Беч, Немачку, Италију, Француску и Швајцарску, постао научник.
Током дугих година свог живота, био је активан и скоро свуда у јавном животу нашег града као стваралац и радник за добробит заједнице.
Његова је заслуга ванвременска, 80. година након упокојења о њему говори величина његовог рада.
