Izaberite stranicu

Na danšnji dan pre 80. godina upokojio se Felix Milleker

apr 26, 2022

Sahrana Feliksa Milekersa, koji je preminuo u nedelju 26. aprila, 1942. godine, obavljena je sledećeg dana u 18 časova. Oko sat vremena pre toga, ispred zgrade muzeja, odakle je pokojnik odveden na poslednje počivalište, okupila se ogromna masa naroda

Tokom dana, hiljade naših sugrađana je prošlo pored našeg zasluženog zavičajnog istoričara da ga poslednji put sretnu u tihom poštovanju, da mu zahvale i pozdrave ga.

Najviši predstavnici vojnih i civilnih vlasti, delegacije različitih ogranaka lokalnih grupa, delegacije nastavnog osoblja i učenika iz različitih škola i na kraju predstavnici od nekoliko udruženja mogli su se videti kod mrtvačevog odra, svi su došli da mu odaju poslednju počast i da mu upute svoje poslednje pozdrave.

Kada je pogrebna povorka počela da se kreće nekoliko minuta posle 18 časova, gomila od nekoliko hiljada ljudi hodala je iza kovčega Feliksa Milekera kako bi pružila poslednju pratnju tragaču za domom koji se vratio ljudima njegovih predaka.

Tako nas je Feliks Mileker napustio, od svojih prijatelja i sunarodnika, iz svog banatskog zavičaja, koji je kao tragač i pronalazač decenijama istraživao i poznavao kao niko drugi, koji mu je postao najdraži posed.

Šta čovek kao kolekcionar i istraživač može da izvuče ni iz čega, šta može postići predanošću i žrtvom za takvu stvar, to nam je pokazao Feliks Mileker iz Banata.

Njegov um, koji je do poslednjeg časa bio svež, dobijao je podsticaje i ništa mu nije bilo prirodnije od pokretanja starih omiljenih misli ili izgradnje novih planova.

U istoriji našeg grada bilo je samo nekoliko ljudi koje je sreća blagoslovila sa tako dugim životom, bogatim stvaralaštvom i delima.

Tako dug život sa takvom posvećenošću svom poslu bio je sasvim dovoljan za ono što nam je dao kao učitelj, kolekcionar, istraživač i pisac.

Njegovi preci došli su u Banat 1738. godine, a Feliks Mileker rođen je u Vršcu 1858. godine, 120 godina kasnije. Građansku školu pohađao je u rodnom gradu, a učiteljsku školu u Segedinu.

Sa 20 godina došao je u Belu Crkvu kao učitelj, a zatim sa 25 godina pozvao ga je vršački školski Savet u rodni grad i on se rado odazvao. Skoro pola veka, kao nastavnik, uvek je nastojao da se pridržava najsavremenijih koncepata. Svoje časove ulepšavao je bajkama, narodnim pesmama, igrama i ekskurzijama.

Pored posvećenosti školi, od svoje 20. godine bio je aktivan kao istraživač, a preostalih 65 godina života do smrti proveo je istražujući lokalnu istoriju Banata. Njegova posebna umetnost pripovedanja, koju je stekao uglavnom tokom svoje nastavničke karijere, ostala je nesmanjena tokom celog života. I u svom naučnom radu, kao pedagog, nastojao je da mlađima pruži primer marljivog rada, jer se, kako je rekao, mora pokazati šta se može postići i sa skromnim počecima ako se drži rada.

Autor je zavičajnih istorija svih gradova u našem Banatu i mnogih seoskih zajednica. Za svoje prvo veliko delo, Feliks Mileker je počeo da prikuplja informacije za istoriju svog rodnog grada Vršca kao student na pedagoškoj školi u Segedinu. Grad je ovo dvotomno delo objavio 1886. godine pod naslovom „Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca“ na nemačkom, mađarskom i srpskom jeziku.

Kasnije je postao istraživač praistorije i istraživač antike i srednjeg veka u Banatu. Posle Prvog svetskog rata skoro u potpunosti se posvetio lokalnoj istoriji nemačke kulture u Banatu. Ukupan broj njegovih nezavisnih publikacija, koje su publikovane uglavnom na nemačkom, a zatim na mađarskom i srpskom jeziku, iznosi preko sto dvadeset.

Kao istraživač praistorije, stekao je značajnu reputaciju i uvek je imao veze sa istaknutim ličnostima u ovoj oblasti.

Ali njegov ponos su bile Gradska biblioteka i Gradski muzej,

Gradska biblioteka, koju je svojevremeno preuzeo sa samo 750 tomova, godinama se povećala na oko 60.000 dela.

Godine 1894. postavljen je za kustosa u novoosnovanom muzeju i tu funkciju obavljao do svoje smrti, punih 48. godina. Tokom godina, proširio je ovu u početku skromnu zbirku u jedan od najbogatijih i najvažnijih muzeja na jugoistoku. Posetiocima je prikazano više od 135.000 nalaza iz svih vremena praistorije, antike, srednjeg veka i modernog Banata, čiji je broj iz godine u godinu rastao. Praistorijska zbirka muzeja se smatra prizorom, koji uživa dobru reputaciju među stranim stručnjacima i popularna je kod posetilaca.

U svojoj radnoj sobi u zgradi muzeja i biblioteke grada Vršca, gde je proveo ostatak svog života i sedeo za svojim stolom svakog dana od jutra do mraka i dalje pisao, među svojim knjigama, svoje brojne beleške i ne još dovršenih rukopisa, tamo u svojoj radionici, koja je bila i njegova dnevna soba

Feliks Mileker je zapravo samouk, ali je svojim marljivim učenjem, svojim studijskim putovanjima u Beč, Nemačku, Italiju, Francusku i Švajcarsku, postao naučnik.

Tokom dugih godina svog života, bio je aktivan i skoro svuda u javnom životu našeg grada kao stvaralac i radnik za dobrobit zajednice.

Njegova je zasluga vanvremenska, 80. godina nakon upokojenja o njemu govori veličina njegovog rada.

Pročitajte još

[dgbc_blog_carousel posts_number=“30″ show_excerpt=“off“ show_categories=“off“ show_author=“off“ show_items_xlarge=“6″ show_items_desktop=“5″ arrow_nav=“on“ equal_height=“on“ image_size=“mid“ arrow_color=“#0d4077″ arrow_background_color=“rgba(255,255,255,0.78)“ arrow_position=“1″ use_meta_icon=“on“ date_on_top=“on“ date_bg_color=“#c7363d“ date_separator_color=“#ffffff“ inner_container_padding=“||||false|false“ content_margin=“1vw||||false|false“ title_margin=“||||false|false“ _builder_version=“4.5.3″ header_level=“h4″ header_text_color=“#0d4077″ header_font_size=“1.2vw“ date_text_color=“#ffffff“ background_color=“#ffffff“ width=“98%“ max_width=“98%“ module_alignment=“center“ custom_margin=“|||3px||“ custom_padding=“0px||||false|false“ header_font_size_tablet=“3vw“ header_font_size_phone=“4vw“ header_font_size_last_edited=“on|desktop“ header_font_size__hover_enabled=“on|desktop“ header_text_color__hover_enabled=“on|hover“ header_text_color__hover=“#c7363d“][/dgbc_blog_carousel]
Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja