Нумизматика

НУМИЗМАТИЧКА ЗБИРКА

Градски музеј у Вршцу једини поседује одвојену, систематизовану нумизматичку збирку на подручју Баната.

Још далеке 1882. налази три оставе бронзаног новца из IV века из Великог Рита код Вршца (око 3.000 комада), били су повод вршачкој Муниципији да исте године оснује музеј у Вршцу.

Данас, Нумизматичка збирка обухвата колекцију металног новца, медаља и банкнота. Она садржи око 13.000 примерака металног новца и 3.000 банкнота.

ИСТОРИЈАТ НАСТАНКА ЗБИРКЕ

1894-1942 – Прве аквизиције које су забележене 1894. биле су поклони. У овом периоду у Музеју ради као кустос Феликс (Бодог, Срећко) Милекер (Felix Miller), који, између осталог, бележи и налазе новца у стару књигу инвентара. Ови налази се односе на целокупан простор јужног Баната, који је данас подељен између Србије (мањи, западни део) и Румуније. Иако није био специјалиста за новац, Милекер је предано попуњавао збирку новцем поклонима, откупом, разменом из разних периода, као и њему савременог аустроугарског.

У периоду после 1945. пораст збирке везује се за име Растка Рашајског (кустос у музеју од 1945. до 1979) који је изузетно развијеном сарадњом са мештанима обогатио збирку, нарочито античког новца, налазима са терена.

1991. године збирка је издвојена и стручно и самостално се обрађује. Збирку води кустос Љиљана Бакић.

ИСТРАЖИВАЊА

Подручје истраживања је јужни Банат, који се простире између реке Тамиш и Дунава на западу и југу, а на истоку се граничи државном границом са Румунијом. Први налази новца са овог подручја забележени су 1861.год. и касније у старијој литератури бележе се узгред уз друге налазе.

Збирка обухвата широки временски распон од појаве новца на овом подручју до краја IV века п.н.е. па све до данас. Збирка се стручно публикује (почев од античке). Попуњава се аквизицијама са новијих арх. истр. (Жидовар), као и савременим новцем.

КОЛЕКЦИЈЕ

• Античка збирка (IV век п.н.е. – поч. V века)

  Збирка обухвата појединачне налазе и оставе грчког, хеленистичког, римског републиканског и царског новца у бронзи, злату и сребру. Најзначајнији је део оставе римског бронзаног новца из IV века, који броји око 2.500 примерака.

• Средњевековна збирка (V–XV век)

  Обухвата појединачне налазе и оставе византијског новца, српског средњовековног, угарског, фризатика, славонских бановаца, бугарског новца. Преовлађују ковања у сребру. Најзначајнији део представљају оставе угарског новца од XII до XV века, које броје око 2.200 примерака.

• Збирка новца европских држава (XVI–XVIII век)

  Период од пада Баната под турску доминацију 1552. до 1717. године. У Збирци се налази новац разноликог географског порекла и номинала: Турска, Аустрија, Пољска, Угарска, Венеција, Дубровник, Холандија и др.

• Збирка аустроугарског новца (XIX– поч. XX века)

  Новац из периода Аустроугарске монархије (1867–1918) је веома бројан што је и разумљиво с( избацити) обзиром да је наше подручје улазило у састав угарског дела Монархије. Мање су заступљена ковања у металу и банкноте Кнежевине и Краљевине Србије (период Обреновића и Карађорђевића).

  Издвајамо локалне банкноте са нашег подручја. У току револуционарних година (1848–1849), услед недостатка новца у оптицају, град Бела Црква издавао је своје локалне банкноте од 6, 10 и 20 крајцара.

  Сопствени новац издавао је и апотекар Јосип Даубнер у Уљми (1916). У истом месту су се издавале и специјалне потврде са различитом ознаком вредности и датумом. За време Првог светског рата неки приватници мешовитом робом штампали су у Вршцу сопствени помоћни папирни новац.

• Збирка савременог новца (1918 – до данас)

  Обухвата разни метални и папирни новац из периода Краљевине, вредносне папире, окупацијски новац, послератни новац, новац бивше Југославије у периоду хиперинфлације (1992–1994), све до новца данашње државе Србије и Црне Горе настале 2003. године.

  С поносом истичемо да је наш Вршчанин, сликар Паја Јовановић ликовно обликовао новчаницу од 1.000 динара, која носи датум 1. децембар 1931. а пуштена је у оптицај 1. јануара 1933. На њој је први пут у нашем новчарству приказан лик жене познате личности – краљице Марије Карађорђевић.