О музеју

Градски музеј Вршац је завичајни музеј, комплексног типа, у коме су заступљена стручна одељења: археолошко, историјско, нумизматичко, етнолошко, природњачко, уметничко, као и конзерваторска радионица за керамику, фреске и слике. Основан је далеке 1882. године и спада међу најстарије музеје у Србији. Музеј је посвећен прикупљању, заштити, презентацији и интерпретацији вишеслојне и мултинационалне културне баштине са простора Баната.

У музеју се поштују принципи модерне музеолошке праксе и постоје услови сигурне заштите културних артефаката. Импресивна колекција са више од 260.000 објеката и артефакта, од значаја за Вршачку занимљиву, живу прошлост, чини данас посед Вршачког музеја. Богатство колекција Градског музеја сведочи о Вршцу и људима са овог поднебља од периода првих људских насеобина у палеолиту до данашњих дана. Изложбе и активности које музеј спроводи теже да пробуде интересовање за Вршац као мултикултуралну тачку са прошлошћу која меша утицаје многих нација: Словена, Германа, Мађара, Румуна, Турака, Римљана….

Данас Градски музеј има изложбене поставке у четири објекта. Средиште музеја је у згради „Конкордија“. Зграда „Апотека на степеницама”, има својство споменика културе од великог значаја, и у њој се налазе сталне поставке „Историја здравствене културе југоисточног Баната” и „Природњачка поставка”. После реконструкције, која је урађена захваљујући средствима Општине Вршац и Покрајниске владе, у 2015. години, свечано је отворено обновљено здање Вршачког замка. Четврти објекат у коме Музеј има сталну поставку је „Музеј Роберта Хамерштила“ у селу Гудурица, у близини Вршца.

Програми рада Градског музеја се осмишљавају и реализују са тежњом да најширој јавности омогући да сагледа сегменте културног и историјског наслеђа и о томе створи индивидуална знања. Презентовањем, кроз векове прикупљених културних артефаката, Музеј омогућава објективну интерпретацију историјских чињеница.

Историјат

Далеке 1882. године Градско представништво вршачке муниципије, на предлог Јулијуса Фриша, доноси закључак о оснивању Музеја. Повод за то било је откривање велике оставе римског новца цара Константина из IV века у Великом риту крај Вршца. Новац је откупљен и дат на чување у зграду Магистрата док се не обезбеди простор за Музеј. Исте године донет је и закључак да се одобрава Едуарду Ритингеру (познати колекционар археолошких и нумизматичких артефаката) да на том локалитету предузме археолошка ископавања. Период од 1882. до 1894. године, кад Музеј добија простор (у згради “Конкордија”), кустоса и Статут, можемо назвати “установа у оснивању”. За кустоса је постављен Феликс Милекер (1858–1942), коме припада велика заслуга на обогаћивању музејских збирки путем теренских ископавања, откупа предмета од колекционара, а знатан део старина нашао је своје место у Музеју и поклоном бројних дародаваца.

Проблем простора, једно је од егзистенцијалних питања које прати Музеј од оснивања до данашњих дана. Зграда “Конкордија”, у којој је Музеј добио две просторије (у једној од њих је 1896. год. организована изложба и отворена за јавност), била је недовољна. Године 1905. откупљена је зграда немачког забавишта за потребе Градског музеја и Градске јавне библиотеке, које су на предлог градске муниципије поочетком 1898. год. спојене у једну установу. После адаптације и опремања простора, сређене су збирке Музеја, а под утицајем Земаљског одбора за музеје и библиотеке, формирају се 1909. год. Етнолошка и Природњачка збирка, а 1910. и Уметничка (раније су формиране археолошка, нумизматичка и историјска). За Музеј су израђене нове витрине, уређени депои за смештај материјала и 23. октобра 1910. године свечано је отворена нова стална поставка. Укупан фонд музејских предмета тада је бројао 30.931 музеалија.

После 1910. године Музеј улази у мирније токове развоја. Први светски рат, а затим улазак Војводине и Баната у састав нове државе СХС, прошао је без већих потреса. Музејске збирке се увећавају, а прилив музеалија је знатан. Тако 1920. године Музеј располаже са 101.590 предмета, 1932. године тај број износи 109.354, а 1940. године, пење се на 122.432 предмета, да би данас на почетку XXI века бројао 260.000 експоната.

У периоду од 1894. па до 1942. године у Музеју је радио као кустос Феликс Милекер. Неуморним радом на проучавању археологије и историје, пратећи стручну литературу, водећи коресподенцију са истакнутим научницима, изграђује своју личност у значајног истраживача. Резултати његовог рада су значајни и на пољу публицистике са 300 објављених радова. Пред опасношћу II светског рата 1941. године најзначајни експонати из Музеја, склоњени су у трезор Народне банке. После Милекерове смрти 1942. године Музеј је затворен.

После ослобођења од фашизма 1945. године, настаје нова етапа у развоју Музеја. Библиотека се издваја и 1947. пресељава у другу зграду, а Музеј поново отвара врата посетиоцима. У наредним годинама, Музеј кадровски јача, тако да су данас покривена сва стручна одељења и збирке одговарајућим кадром, сем Природњачке збирке која нема стручњака.

После реконструкције, која је урађена захваљујући средствима Општине Вршац и Покрајниске владе, у 2015. години, свечано је отворено обновљено здање Вршачког замка. Четврти објекат у коме Музеј има сталну поставку је „Музеј Роберта Хамерштила“ у селу Гудурица, у близини Вршца.

У згради Музеја, у улици Булевар Жарка Зрењанина 20, где се налази смештајни и радни простор, постоје сале за тематске изложбе, које се смењују у току године.