Аутори су архитекте Снежана Вечански и Миодраг Младеновић, а на пројекту су сарађивали и археолог Јасна Јованов и дизајнер Јован Бешлин. Пре триста година, 9. Новембра 1716. године, аустријске трупе предвођене принцем Евгенијем Савојским, ослобађањем Панчева о Турака извршиле су завршне операције на ослобађању Баната. Ови догађаји били су прекретница у развоју Банта и његовом укључивању хришћанску, средњоеврпоску заједницу народа.
Истраживачки рад је ауторе изложбе водио кроз архиве у Анкари, Будимпешти и Бечу, чак и до приватних архива у Стокхолму. Прикупљена је значајна архивска грађа која је у добром делу, први пут презентована нашој јавности. Посебну занимљивост представљали су турски дефтери, који су одгонетнути уз помоћ мр Александра Јаковљевића са Института за историју из Београда. У посебном делу, проучавајући сачувана здања, урбану матрицу, материјале и технику градње, истраживачи Завода за заштиту споменика културе у Панчеву су форензичким методама утврђивали на који је начин формирано данашње Панчево.
Изложба обухвата серију планова, гравира, нацрта и докумената који су уз строго поштовање права на објављивање прибављени током двогодишњег рада. Рефлексије ових истраживања дотичу и град Вршац. На повлачењу из Темишвара, турска избегличка војска која је бројала 8.000 душа прошла је кроз Вршац. Са собом су повукли и војну посаду Вршца и догађаји које обележавамо тековина су целог нашег простора. Такође, истраживања показују могуће богатство историјских података који чекају да буду откривени и по питању настанка и развоја Вршца. Истраживачки тим намерава, да уз сарадњу са градским властима Вршца у 2017. години истраживања усмери ка граду Вршцу. Сав сакупљен материјал биће попут “породичне сребрнине“ потом сачуван у Градском музеју Вршца.
