Изложба обухвата Стеријин живот у Београду у периоду од 1842. до 1848. године, који је обележила изузетна активност на пољу просвете и културе. У том релативно кратком периоду свог боравка у Србији, већ славни и признати комедиограф Стерија, предано и са највећим прегалаштвом радио је и као професор природног права и реторике у Лицеју, као начелник Попечитељства просвештенија предлагао је и учествовао у доношењу закона о Народном позоришту, првог просветног закона у Србији, отварању позоришта на Ђумруку и касније Театра код Јелена. Стерија је био један од оснивача и покретача Београдског читалишта и Друштва српске словесности.
Сам је писао пројекат Српске академије наука, Устав друштва и са Д. Исаиловићем урадио скицу првог печата.У доба оснивања модерне српске државе, када су полагани темељи значајних културних и просветних установа, Стерија је оставио видљив траг.
