Цвитковац је, пред препуном салом, говорио о најзнаменитијим грађевинама и личностима који су обележили културу и историју Вршца и Баната. Највише пажње је, свакако, посветио симболу града, Вршачком замку, односно, историјату утврђења, од римског, преко средњовековног до данашњег, као и неким историјским епизодама са којима је она у вези.
Посебно занимљиви за слушаоце су били детаљи, о којима нема речи у историјским уџбеницима или некој другој доступној литератури. Присутни су тако имали прилике да чују нешто више о средњовековном манастиру Месић, чији градитељи и данас остају мистерија, о Светом Теодору Несторовићу (Теодоровић) и његовој улози у устанку Срба у Банату, 1594. године, као и о самом устанку, о неоготској цркви Светог Герхарда од Сагреда, саграђеној на месту некадашње турске џамије и капели Светог Крста, која је поред куле, најстарија сачувана грађевина у граду. У овом кратком осврту на историјат Вршца било је говора и о Саборној цркви Светог Николаја, својевремено, највећој православној богомиљи северно од Саве и Дунава, о досељавању Немаца и других народа на ове просторе у XВИИИ веку и значају који су они имали у развоју разних заната у граду.
Овом изузетно занимљивом и едукативном предавању присуствовало је око 100 ђака и професора Пољопривредне школе у Вршцу.
