Представљање монографије “Манастири Овчарско – кабларске клисуре“ у Градском музеју

феб 24, 2016

У среду, 24. фебруара, у Градском музеју Вршац представљено је ново, допуњено издање монографије “МАНАСТИРИ ОВЧАРСКО – КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ“.

Аутори монографије су Делфина Рајић и Милош Тимотијевић. Аутори каже да друго, допуњено издање монографије не испитује само материјално наслеђе манастира, већ и њихов значај на духовном нивоу, укључујући и бележење савременог живота. Прво издање монографије, објављено 2004. године, привукло велику пажњу стручне јавности не само Србије, већ и света, због чега се и јавила потреба за другим.

Представљање је уприличено са циљем да се манастири Овчарско – кабларске клисуре сагледају у својој целовитости и у читавом хронолошком распону њиховог трајања, од позног средњег века, па до савременог доба. У монографији је на нов начин са новим подацима представљено порекло манастира, културно наслеђе и на најбољи начин је презентована ова најзначајнија културна баштина чачанског краја.

„У књизи су приказани, не само архитекура и историја, већ и свакодневни живот верника и монаштва“, навео је Милош Тимотијевић, додајући да нова монографија са старим насловом садржи више од 400 фотографија.

Монографију је објавио Народни музеј Чачка. Истраживање манастира Овчарско-кабларске клисуре започео је још Вук Стефановић Караџић давне 1820. године, а након њега прошлост и значај ових богомоља су изучавали бројни други знаменити Срби, али и странци, попут Јоакима Вујића и Феликса Каница. Светиње на Западној Морави, према речима аутора, представљају једину преосталу српску Свету гору из средњег века, која има посебан културни и духовни значај у савременом добу, када су бројне вредности попут традиције и историје угрожене и обезвређене.

Прочитајте још

[dgbc_blog_carousel posts_number=“30″ show_excerpt=“off“ show_categories=“off“ show_author=“off“ show_items_xlarge=“6″ show_items_desktop=“5″ arrow_nav=“on“ equal_height=“on“ image_size=“mid“ arrow_color=“#0d4077″ arrow_background_color=“rgba(255,255,255,0.78)“ arrow_position=“1″ use_meta_icon=“on“ date_on_top=“on“ date_bg_color=“#c7363d“ date_separator_color=“#ffffff“ inner_container_padding=“||||false|false“ content_margin=“1vw||||false|false“ title_margin=“||||false|false“ _builder_version=“4.5.3″ header_level=“h4″ header_text_color=“#0d4077″ header_font_size=“1.2vw“ date_text_color=“#ffffff“ background_color=“#ffffff“ width=“98%“ max_width=“98%“ module_alignment=“center“ custom_margin=“|||3px||“ custom_padding=“0px||||false|false“ header_font_size_tablet=“3vw“ header_font_size_phone=“4vw“ header_font_size_last_edited=“on|desktop“ header_font_size__hover_enabled=“on|desktop“ header_text_color__hover_enabled=“on|hover“ header_text_color__hover=“#c7363d“][/dgbc_blog_carousel]
Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja