Аутори монографије су Делфина Рајић и Милош Тимотијевић. Аутори каже да друго, допуњено издање монографије не испитује само материјално наслеђе манастира, већ и њихов значај на духовном нивоу, укључујући и бележење савременог живота. Прво издање монографије, објављено 2004. године, привукло велику пажњу стручне јавности не само Србије, већ и света, због чега се и јавила потреба за другим.
Представљање је уприличено са циљем да се манастири Овчарско – кабларске клисуре сагледају у својој целовитости и у читавом хронолошком распону њиховог трајања, од позног средњег века, па до савременог доба. У монографији је на нов начин са новим подацима представљено порекло манастира, културно наслеђе и на најбољи начин је презентована ова најзначајнија културна баштина чачанског краја.
„У књизи су приказани, не само архитекура и историја, већ и свакодневни живот верника и монаштва“, навео је Милош Тимотијевић, додајући да нова монографија са старим насловом садржи више од 400 фотографија.
Монографију је објавио Народни музеј Чачка. Истраживање манастира Овчарско-кабларске клисуре започео је још Вук Стефановић Караџић давне 1820. године, а након њега прошлост и значај ових богомоља су изучавали бројни други знаменити Срби, али и странци, попут Јоакима Вујића и Феликса Каница. Светиње на Западној Морави, према речима аутора, представљају једину преосталу српску Свету гору из средњег века, која има посебан културни и духовни значај у савременом добу, када су бројне вредности попут традиције и историје угрожене и обезвређене.
