СЈАЈ РУСКИХ СЛИКАРА из Збирке Владимира Пешића

јан 24, 2022

Градски музеј Вршац, 22. јануар – 27. фебруар 2022.

 

У суботу 22. јануара у Градском музеју у Вршцу отворена је изложба „Сјај руских сликара“ из Збирке Владимира Пешића.

На изложби „Сјај руских сликара“ први пут су српској јавности представљена дела из приватне колекције Владимира Пешића руских уметника који су већином стварали на територији Србије између два светска рата.

Збирка Владимира Пешића је брижљиво и дуго стварана, непрестано се допуњује, а део који се излаже у Вршцу доноси, између осталих, дела Степана Фјодоровича Колесникова, и његов загонетни портрет принцезе Мафалде Савојске; потом 4 слике Николаја Дмитријевича Кузњецова, уметника који је једно време живео и стварао у Вршцу и о коме је најлепше речи изговорио и чувени Иља Рјепин; затим дело „Богатир Добриња Никитич“ Константина Констатиновича Кузњецова с Писмом захвалности Олги, Николи и Беби Табаковић које је потписао руски генерал коњице Николај Николајевич Баратов. Српски љубитељи уметности могу да уживају у делу „Рудари“ Харитонова Николаја Васиљевича, потом у делима Мајковског Иполита Даниловича, „Руској тројци“ Петра Петровича Соколова, пејзажима Александра Ивановича Лажечникова, Владимира Павловича Зелинског и Николаја Кривошејна.

Изложбу „Сјај руских сликара“ заокружују иконе које су руски уметници радили крајем ХIХ и почетком ХХ века.

Посебан део изложбе посвећен је Браниславу Максимовићу, деди по мајци Владимира Пешића, Вршчанину, који је са својом браћом тридесетих година прошлог века основао Универзитетски квартет „Браћа Максимовић“. Овај квартет је значајне успехе постигао и ван граница тадашње Југославије, нарочито у Сједињеним Америчким Државама, где су 1936. године снимили десетак плоча. Портрет Бранислава Максимовића, који је такође део изложбе, урадио је Игор Васиљев, син руских емиграната, велики уметник несрећне судбине.

Бројним посетиоцима и гостима најпре се обратила госпођа Ивана Ранимиров, в. д. директора Градског музеја у Вршцу, која је истакла да изложба „Сјај руских сликара“, осим велике уметничке вредности коју доноси, буди дубока осећања и подсећа нас на дубоке историјске везе српског и руског народа: „Први светски рат, турбулентна дешавања у царској Русији, Октобарска револуција, покренула је више од два милиoна људи. Река цвета руског друштва и интелигенције слила се у Србију. Тај немерљив људски потенцијал, имаће велики утицај у краљевини и допринеће развоју Србије на пољу науке, културе и свакако уметности. У Србији се оснива Друштво руских инжењера и Друштво руских архитеката, Александар Игњатовски један је од оснивача Медицинског факултета у Београду, један од многих је и Георгије Острогорски, који је основао Катедру за византологију на Филозофском факултету у Београду.“ Госпођа Ранимиров посебно се осврнула на Константина Констатиновича Кузњецова који се 1920. године настањује у Вршцу, где се посвећује свом уметничком и просветном раду: „Бавио се и хуменитарним радом, помагаје је руским емигрантима тако што је приређивао продајне изложбе. Године 1923. излагао је у Вршцу, а 1928. у Београду. На последњој страници каталога видећете слику Вршца, рад Кузњецова из колекције господина Пешића, која најављује заједничку изложбу господина  Владимира Пешића и Градског музеја Вршац, на 100-годишњицу изложбе коју је у овом граду имао Кузњецов. Изложба коју данас отварамо и изложба коју ћемо отворити јесте пут да се поносно осврнемо на наше претке и наше дубоко укорење, нераскидиве везе Србије и Русије“, закључила је Ивана Ранимиров, најављујући будућу сарадњу с колекционаром Владимиром Пешићем.

О уметничкој вредности изложбе говорио је историчар уметности Никола Кусовац, музејски саветник у пензији, који је нагласио да Владимир Пешић, човек који воли уметност, ради посао који би требало да ради држава зарад добрих односа Срба и Руса: „Руси су између два рата толико помогли Србији, која је много страдала у Првом светском рату. Руси су преузели све што је нама било важно, од медицине, позоришта, културе и архитектуре. На овој изложби, између осталог, говоримо о блискости и испреплетаности два народа у историји и култури.“ Никола Кусовац је такође скренуо пажњу на дела Константина Констатиновича Кузњецова, који је живео и стварао у Вршцу, и посебни истакао вредност дела „Пролеће. Принцеза Мафалда Савојска (?)“ Степана Фјодоровича Колесникова, загонетни портрет велике уметничке вредности који заузима централно место на изложби „Сјај руских сликара“: „Овим важним уметницима и Збирком Владимира Пешића требало би да се баве наши музеји“, нагласио је Никола Кусовац и поделио с посетиоцима и једну личну, емотивну ноту: „Ова изложба мени посебно значи, јер сам преживео захваљујући руском лекару емигранту Владимиру Петровичу Герасимову, човекољупцу, који је лечио децу бесплатно.“

Изложбу је званично отворио Мирослав Лепир, члан Градског већа задужен за образовање, који је нагласио значај делатности Градског музеја за град Вршац, напоре које градска влада улаже у развој културе, уметности и образовања, истичући да ће овакви пројекти увек наилазити на подршку.

У препуној сали Градског музеја у Вршцу међу гостима су били и представници Амбасаде Руске Федерације у Србији: Александар Канонихин, први саветник и аташе за културу при Амбасади Руске Федерације, Игор Киселев, први секретар при Амбасади Руске Федерације, као и Јевгениј Баранов, директор Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду.

„Морам да кажем да је за последње 4 године ово најстручније припремљена изложба од свих које сам видео у Србији, невероватан ниво. И у принципу, за ову изложбу је место и у Београду, Новом Саду, Нишу. Да смо ово могли да видимо и у Москви, верујем да би и тамошња публика била задовољна“, истакао је Александар Канонихин, први саветник Амбасаде Руске Федерације и аташе за културу.

„Видим сјајне слике, које до сада никада нисам видео, ово је за мене прилика да видим руске сликаре које у Москви никада нисам видео“, навео је директор Руског дома Јевгениј Баранов и нагласио жељу да се с Владимиром Пешићем у блиској будућности оствари значајна сарадња, укључујући и изложбу слика из његове збирке у Руском дому у Београду.

Аутор изложбе, колекционар Владимир Пешић нагласио је да је изложбу дуго и брижљиво припремао и да није случајно одабрао Вршац као место на коме ће јавности представити део своје збирке. За Вршац га вежу породични корени, јер је његова мајка Ивана рођена у вршачкој породици Максимовић. Његов деда Бранислав Максимовић кренуо је са својом браћом из овог града да српском песмом осваја Европу и Сједињене Америчке Државе. „Уметност храни душу. И као што су многи створили велике личне библиотеке, колекције филмова или музичких дела, тако сам и ја деценијама формирао збирку слика и уметничких предмета који ме надахњују и оплемењују. Радост коју осећам свакодневно у сусрету с уметничким делима која се налазе у мојој збирци желео сам да поделим и с другима, што је резултирало овом изложбом у Вршцу.“

Збирка Владимира Пешића садржи слике, у првом реду, руских и српских уметника, као и дела уметника из других земаља, потом дела примењене уметности, иконе и јединствене антикварне предмете од слоноваче.

Владимир Пешић је наклоност према уметности развио у породици. Дошао је као дете у Москву, где је уз оца Душана Пешића, врхунског новинара и чувеног дописника листа „Политика“, упознавао совјетске уметнике и обилазио чувене музеје. У Москви је живео од 1983. до 1997. године, где је завршио средњу школу и факултет страних језика.

Током протеклих година Владимир Пешић постао је међународно признат колекционар. Члан је Међународне конфедерације колекционара, антиквара и арт дилера у Русији и Заједници независних држава (МККААД), Међународне конфедерације трговаца антиквитетима и уметничким делима која се бави конзервацијом, заштитом и промоцијом антиквитета и уметничких дела (CINOA) и Друштва антиквара Србије (ДАС).

У уметничком делу програма учествовали су црквени хор Светониколајевске цркве који води диригент Олга Шинковић, мале вршачке балерине из студија за савремену игру и проф. др Урош Дојчиновић, који је своју виртуозност на гитари приказао изводећи сплет руских песама.

Изложба „Сјај руских сликара“ у Градском музеју Вршац биће отворена до 27. фебруара 2022. године.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja