На предавању су говорили кустос-историчар, Немања Цвитковац и историчарка, Ивана Ранимиров.
Предавањe је отворила Ивана Ранимиров, која је публику упознала са многобројним миграцијама српског становништва из средњовековне Србије, с краја XIV века ка северу и јужној Угарској, као и са положајем српског и другог становништва у овкиру Османског царства и турског феудалног система.
Немања Цвитковац је у центар пажње свог предавања поставио период 1552-1594. године, односно, период од пада Баната под турску власт, до избијања Банатске буне. У овом делу, више је пажње посвећено положају и свакодневном животу становништва на просторима данашњег Баната и Војводине у целини, обнови Пећке патријаршије и последицама овог чина по Србе, узроцима Банатске буне, односу Ердељске кнежевине и Хабзбуршке монархије према српском покрету, а дат је и кратак приказ ратних операција. У закључку, дати су аргументи за и против на питање које је постављено у називу предавања: Да ли је устанак Срба у Банату заиста први српски устанак?
Поред поменутих говорника, у програму су учествовали још Тамаш Фодор, који је публици представио цртеже Миодрага Мише Недељковића и Хаџи Зорана Лазина, објављене 1994. године поводом 400 година од избијања Банатске буне, као и Гордана Ковачевић, књижевница, која је публици представила свој истраживачки рад на тему устанка Срба у Банату, 1594. године. Програм је водио Александар Јовановић.
